Istorijat

     Odluka o osnivanju Elektrotehničkog fakulteta doneta je 18. maja 1971. godine, na dan jedanaestogodišnjice osnivanja Mašinskog fakulteta. Toga dana održana je sednica Saveta Mašinskog fakulteta, čiji je predsednik bio red. prof. Evgenije Čupić koji je, pozivajući članove da podrže predlog osnivanja Elektrotehničkog fakulteta, istakao ''da i bez velike pomoći sa strane, naš fakultet može sam, skoro dve godine, sve obaveze da ispunjava, te da Savet Fakulteta neće pogrešiti ako donese pozitivnu odluku o osnivanju fakulteta''. Savet Fakulteta je skoro jednoglasno, sa samo dva uzdržana glasa, doneo odluku "o osnivanju Elektrotehničkog odeljenja pri Mašinskom fakultetu u Novom Sadu". Savet Mašinskog fakulteta je 11. juna 1971. godine doneo Odluku o izmenama i dopunama Statuta Mašinskog fakulteta, kojom je formalno realizovana ranije doneta odluka o osnivanju Elektrotehničkog odeljenja.

     Mašinski fakultet je kao osnivač Elektrotehničkog odeljenja, u septembru 1971. godine, sklopio petogodišnji ugovor sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu o radu Elektrotehničkog kao odeljenja na Mašinskom fakultetu. Ugovorom o saradnji predviđeno je da se nastava odvija prema nastavnim planovima i programima Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, te da nastavu izvodi nastavno osoblje Elektrotehničkog fakulteta, uz mogućnost da se nastava može prepustiti i nastavnom osoblju Mašinskog fakulteta u Novom Sadu. Nastavu iz opštih i opštestručnih predmeta uglavnom su izvodili nastavnici i asistenti sa Mašinskog fakulteta u Novom Sadu, dok su nastavu iz stručnih predmeta izvodili nastavnici i asistenti sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Elektrotehničko odelenje je imalo dva smera - Energetika i Elektronika, na kojima se upisalo 159 studenata. Interesovanje za studije na ovim odsecima bilo je daleko iznad očekivanja, jer je prema sklopljenim Ugovorima sa Elektrotehničkim, fakultetom bilo planirano da se upiše 100 studenata na Elektrotehničko odeljenje.

     Elektrotehnički odsek počeo je rad 1974. godine sa dva smera i to: Industrijska energetika i Elektronika i tri usmerenja - industrijska elektronika, obrada podataka i automatika Nastava iz stručnih predmeta realizovala se i dalje u saradnji sa nastavnicima sa Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda. Nastavu prve dve godine na Elektrotehničkom odseku izvodili su u potpunosti nastavnici sa Fakulteta tehničkih nauka. Prvi nastavni plan Elektrotehničkog odseka predstavljao je delimično modifikovan nastavni plan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

     Prvi v.d. rukovodilac Elektrotehničkog odseka bio je prof. dr Božidar Vujanović, a zatim doc. Mirjana Marković.

     Zakon o udruženom radu uslovio je da su se na Elektrotehničkom odseku raspodelom predmeta i kadrova osnovala dva instituta kao osnovne organizacije i to: OOUR Institut za mernu tehniku i upravljanje i OOUR Institut za energetiku i elektroniku. Ovi instituti su upisani u sudski registar i registar vaspitno-obrazovnih organizacija, i stekli su pravo da obavljaju obrazovnu delatnost iz oblasti elektrotehnike. Za četiri godine Elektrotehnički odsek postigao je takav razvoj da je mogao da se pojavi kao realizator nastave i na novoosnovanim odeljenjima, što je uticalo na Fakultet da krene u realizaciju statutarno utvrđenog cilja da se otvori odeljenje Elektrotehničkog odseka u Subotici. Posle dobijanja saglasnosti od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu (4. maja 1979), Fakultet je potpisao ugovor sa Višom tehničkom školom u Subotici o osnivanju Odeljenja elektrotehničkog odseka u Subotici. Odeljenje je radilo samo par godina.

 

 

     Intenzivan razvoj računarskih nauka i informacionih tehnologija u svetu od osamdesetih godina i uključivanje ovih saznanja u nastavni proces u vidu novih predmeta i naučnih oblasti, uslovilo je potrebu za promenom naziva instituta i odseka, kako bi se uskladili nazivi sa novim nastavno-naučnim oblastima, koje su uvedene u nastavni proces. Sredinom osamdesetih godina, OOUR Institut za mernu tehniku i upravljanje menja ime u OOUR Institut za računarstvo, automatiku i merenje, a 1993. godine Elektrotehnički odsek menja naziv u Odsek za elektrotehniku i računarstvo, uz istovremeno ukidanje pravne samostalnosti instituta.

     Dalji razvoj doveo je 14.10.1998. godine do reorganizacije studija elektrotehničke i računarske struke. Od jedinstvenog odseka formiraju se dva, koja istovremeno pokrivaju delatnost postojećih instituta, s tim da su oba instituta, sad odseka, promenila ime -  Odsek/Institut za računarstvo i automatiku i Odsek/Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Ipak, međusobnim preplitanjem, racionalizacijom i istovetnošću ciljeva, zadržana je zajednički obrazovni cilj – diploma diplomiranog inženjera elektrotehnike i računarstva.

 
 


Rukovodioci Instituta (Odseka) za energetiku i elektroniku / Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije

Direktori / Rukovodioci
Period
1. dr Vojin Cvekić 1976. - 1980.
2. dr Borislav Pantić 1980.
3. Radiša Jevremovic 1980. - 1981.
4. mr Vladimir Strezoski 1981. - 1982.
5. mr Ladislav Novak 1982. - 1983.
6. mr Miodrag Temerinac 1983. - 1984.
7. mr Ljubomir Gerić, v.d. 1984. - 1985.
8. dr Vladimir Milošević, v.d. 1985. - 1987.
9. mr Vladimir Strezoski 1987. - 1989.
10. dr Dušan Borojević 1989. - 1990.
11. dr Ladislav Novak 1990.
12. dr Miodrag Temerinac 1990. - 1991.
13. dr Ljubomir Gerić 1991. - 1993.
14. dr Zdenka Živković 1993.
15. dr Vladimir Katić 1993. - 1998.
16. dr Vojin Šenk 1998. - 2001.
17. dr Veljko Malbaša 2001. - 2012.
18. dr Vladimir Crnojević 2012. - 2015.