Istorijat

     Odluka o osnivanju Elektrotehničkog fakulteta doneta je 18. maja 1971. godine, na dan jedanaestogodišnjice osnivanja Mašinskog fakulteta. Toga dana održana je sednica Saveta Mašinskog fakulteta, čiji je predsednik bio red. prof. Evgenije Čupić koji je, pozivajući članove da podrže predlog osnivanja Elektrotehničkog fakulteta, istakao ”da i bez velike pomoći sa strane, naš fakultet može sam, skoro dve godine, sve obaveze da ispunjava, te da Savet Fakulteta neće pogrešiti ako donese pozitivnu odluku o osnivanju fakulteta”. Savet Fakulteta je skoro jednoglasno, sa samo dva uzdržana glasa, doneo odluku “o osnivanju Elektrotehničkog odeljenja pri Mašinskom fakultetu u Novom Sadu”. Savet Mašinskog fakulteta je 11. juna 1971. godine doneo Odluku o izmenama i dopunama Statuta Mašinskog fakulteta, kojom je formalno realizovana ranije doneta odluka o osnivanju Elektrotehničkog odeljenja.

     Mašinski fakultet je kao osnivač Elektrotehničkog odeljenja, u septembru 1971. godine, sklopio petogodišnji ugovor sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu o radu Elektrotehničkog kao odeljenja na Mašinskom fakultetu. Ugovorom o saradnji predviđeno je da se nastava odvija prema nastavnim planovima i programima Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, te da nastavu izvodi nastavno osoblje Elektrotehničkog fakulteta, uz mogućnost da se nastava može prepustiti i nastavnom osoblju Mašinskog fakulteta u Novom Sadu. Nastavu iz opštih i opštestručnih predmeta uglavnom su izvodili nastavnici i asistenti sa Mašinskog fakulteta u Novom Sadu, dok su nastavu iz stručnih predmeta izvodili nastavnici i asistenti sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Elektrotehničko odelenje je imalo dva smera – Energetika i Elektronika, na kojima se upisalo 159 studenata. Interesovanje za studije na ovim odsecima bilo je daleko iznad očekivanja, jer je prema sklopljenim Ugovorima sa Elektrotehničkim, fakultetom bilo planirano da se upiše 100 studenata na Elektrotehničko odeljenje.

     Elektrotehnički odsek počeo je rad 1974. godine sa dva smera i to: Industrijska energetika i Elektronika i tri usmerenja – industrijska elektronika, obrada podataka i automatika Nastava iz stručnih predmeta realizovala se i dalje u saradnji sa nastavnicima sa Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda. Nastavu prve dve godine na Elektrotehničkom odseku izvodili su u potpunosti nastavnici sa Fakulteta tehničkih nauka. Prvi nastavni plan Elektrotehničkog odseka predstavljao je delimično modifikovan nastavni plan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

     Prvi v.d. rukovodilac Elektrotehničkog odseka bio je prof. dr Božidar Vujanović, a zatim doc. Mirjana Marković.

     Zakon o udruženom radu uslovio je da su se na Elektrotehničkom odseku raspodelom predmeta i kadrova osnovala dva instituta kao osnovne organizacije i to: OOUR Institut za mernu tehniku i upravljanje i OOUR Institut za energetiku i elektroniku. Ovi instituti su upisani u sudski registar i registar vaspitno-obrazovnih organizacija, i stekli su pravo da obavljaju obrazovnu delatnost iz oblasti elektrotehnike. Za četiri godine Elektrotehnički odsek postigao je takav razvoj da je mogao da se pojavi kao realizator nastave i na novoosnovanim odeljenjima, što je uticalo na Fakultet da krene u realizaciju statutarno utvrđenog cilja da se otvori odeljenje Elektrotehničkog odseka u Subotici. Posle dobijanja saglasnosti od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu (4. maja 1979), Fakultet je potpisao ugovor sa Višom tehničkom školom u Subotici o osnivanju Odeljenja elektrotehničkog odseka u Subotici. Odeljenje je radilo samo par godina.

     Intenzivan razvoj računarskih nauka i informacionih tehnologija u svetu od osamdesetih godina i uključivanje ovih saznanja u nastavni proces u vidu novih predmeta i naučnih oblasti, uslovilo je potrebu za promenom naziva instituta i odseka, kako bi se uskladili nazivi sa novim nastavno-naučnim oblastima, koje su uvedene u nastavni proces. Sredinom osamdesetih godina, OOUR Institut za mernu tehniku i upravljanje menja ime u OOUR Institut za računarstvo, automatiku i merenje, a 1993. godine Elektrotehnički odsek menja naziv u Odsek za elektrotehniku i računarstvo, uz istovremeno ukidanje pravne samostalnosti instituta.

     Dalji razvoj doveo je 14.10.1998. godine do reorganizacije studija elektrotehničke i računarske struke. Od jedinstvenog odseka formiraju se dva, koja istovremeno pokrivaju delatnost postojećih instituta, s tim da su oba instituta, sad odseka, promenila ime – Odsek/Institut za računarstvo i automatiku i Odsek/Institut za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Ipak, međusobnim preplitanjem, racionalizacijom i istovetnošću ciljeva, zadržana je zajednički obrazovni cilj – diploma diplomiranog inženjera elektrotehnike i računarstva.

Rukovodioci Instituta (Odseka) za energetiku i elektroniku / Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije

Direktori / Rukovodioci Period
1. dr Vojin Cvekić 1976. – 1980
2. dr Borislav Pantić 1980.
3. Radiša Jevremović 1980. – 1981.
4. mr Vladimir Strezoski 1981. – 1982.
5. mr Ladislav Novak 1982. – 1983.
6. mr Miodrag Temerinac 1983. – 1984.
7. mr Ljubomir Gerić, v.d. 1984. – 1985.
8. dr Vladimir Milošević, v.d. 1985. – 1987.
9. mr Vladimir Strezoski 1987. – 1989.
10. dr Dušan Borojević 1989. – 1990.
11. dr Ladislav Novak 1990.
12. dr Miodrag Temerinac 1990. – 1991.
13. dr Ljubomir Gerić 1991. – 1993.
14. dr Zdenka Živković 1993.
15. dr Vladimir Katić 1993. – 1998.
16. dr Vojin Šenk 1998. – 2001.
17. dr Veljko Malbaša 2001. – 2012.
18. dr Vladimir Crnojević 2012. – 2015.
19. dr Boris Dumnić 2015. –